Српско тржиште некретнина је показало отпорност и стабилност последњих година. У трећем кварталу 2024. године, цене станова су порасле за 4,69% у односу на претходну годину (0,50% када се прилагоди за инфлацију). Ово умерено повећање указује на стабилно тржиште без већих флуктуација. Београд остаје лидер на тржишту некретнина, са 555,6 милиона евра потрошених на куповину некретнина у 2024. години.
Најтраженији градови за инвестиције у некретнине у Србији су:
Београд
Нови Сад
Ниш
Крагујевац
Ови градови су доживели приметни раст у броју купопродајних уговора, при чему су Нови Сад (+22,5%), Крагујевац (+22,9%) и Ниш (+15,6%) забележили значајан раст у 2024. години.
Иако специфични подаци о приносу од изнајмљивања за Србију нису наведени у резултатима претраге, висока стопа власништва кућа у земљи од око 90% (за коју се очекује да остане стабилна и у 2025. години) сугерише потенцијално ограничено, али конкурентно тржиште изнајмљивања.
Порез на имовину: Креће се од 0,4% до 2% вредности имовине, у зависности од вредности имовине
Порез на приход од изнајмљивања: Паушални 20%
Порез на капиталну добит: 15% на продају некретнина
Порез на добит предузећа: Стандардних 15%
ПДВ: Општа стопа 20%, 10% за стамбене зграде
Порески систем за некретнине у Србији је релативно једноставан, са умереним стопама у поређењу са многим европским земљама. Порези на имовину су прогресивни и расту са вредношћу имовине. Тржиште изнајмљивања подлеже паушалном порезу, што инвеститорима олакшава израчунавање потенцијалних приноса.
Стопа: 2,5% од купопродајне цене
Примењује се на: Све куповине некретнина, осим новоградње од инвеститора
Рок плаћања: У року од 15 дана од куповине
Новоградња: Подлеже ПДВ-у (10% за стамбене објекте, 20% за комерцијалне)
Приликом куповине некретнине у Србији, порез на пренос је важан фактор. Са 2,5%, нижи је него у многим суседним земљама. За новоградњу се уместо тога примењује ПДВ, који може бити виши, али је често укључен у цену инвеститора. Купци би требало да узму у обзир овај порез приликом планирања буџета за куповину некретнине у Србији.
Енергетски ефикасни домови: Очекује се да ће потражња порасти за 30% до 2025. године због све веће свести о заштити животне средине.
Модерне, добро дизајниране некретнине: Посебно тражене у урбаним жариштима попут Београда.
Брза продаја: Очекује се да ће се некретнине у Београду задржати на тржишту само 45 дана (до 2025. године).
Очекује се да ће БДП Србије порасти за 4% у 2025. години, што ствара повољно окружење за улагање у некретнине. Либерализовани закони земље дозвољавају страно власништво над некретнинама, што је чини привлачном за међународне инвеститоре.
Потражња за стамбеним кредитима је порасла, а кумулативни обим нових стамбених кредита достигао је 102,8 милијарди РСД (933,7 милиона УСД) у првих једанаест месеци 2024. године, што је повећање од 28% у односу на исти период претходне године.
Очекује се да ће ЕКПО 2027 подстаћи тржиште некретнина, захтевајући нову инфраструктуру, хотеле и стамбене зграде.
Очекује се да ће тржиште стамбених некретнина у Србији порасти за 1,40% (2025-2029), достижући обим тржишта од 0,37 билиона УСД у 2029. години.
Иако тржиште обећава, инвеститори би требало да буду свесни потенцијалних економских флуктуација и геополитичких фактора који би могли утицати на сектор некретнина.
У закључку, тржиште некретнина у Србији нуди стабилност и потенцијал раста, подржано економским развојем и повољном политиком за домаће и стране инвеститоре. Комбинација високе стопе власништва кућа, повећања вредности некретнина и владиних иницијатива ствара атрактивно окружење за улагање у некретнине у Србији.
